EN
Rast kolaborativnih robota u savremenoj industriji
Definisanje kolaborativne automacije
Kolaborativna automatizacija se zasniva na stvaranju robota koji mogu da rade pod nadzorom ljudskih radnika, kako bi se maksimizirala učinkovitost i bezbednost radnika. U suprotnosti sa konvencionalnom automatizacijom, kod koje su mašine radile same, kolaborativni roboti — ili cobots — deli radno prostorije sa ljudima. Cobots poseduju napredniju tehnologiju kao što su osetljivi senzori i zaštiteni mehanizmi koji im omogućavaju saradnju sa ljudima. Oni obavljaju poslove koji su ponavljanja prirode ili fizički zahtevni, dozvoljavajući ljudima da se fokusiraju na poslove koji zahtevaju više intelekta. Osim što opšte poboljšava učinkovitost, ovakva sinergija smanjuje broj sigurnosnih incidenata, čime se čini radno mesto bezbednijim za operatere.
Evolucija od tradicionalnih industrijskih robota
Razvoj fleksibilnih kolaborativnih robota omogućen je tradicionalnim industrijskim robotima. U prošlosti, automatski sistemi su bili previše skupi i nepregledni za upotrebu u dinamičnim radnim mestima. Kolaborativni roboti su promenili teren, pružajući stepen fleksibilnosti i jednostavnosti korišćenja koji konvencionalni roboti nisu imali. Tržište za ko-bote nudi ogroman potencijal — očekuje se da će imati više od 30% godišnji rast od 2020. do 2027. Godine. To se uglavnom dodeljuje rastućoj zahtevnosti za učinkovitim rešenjima za automatizaciju u različitim sektorima što dovodi do visokih stopa prihvaćanja. Prilagodljivost i niska cena ko-bota zajedno sa njihovom jednostavnom programiranjem ih je činilo privlačnim za preduzetnike velikog i malog obima, predstavljajući tim glavnu korak u evoluciji robotike.
Osnovne karakteristike koje poganjuju promenu u industriji
Prilagodljivi mehanizmi bezbednosti
Saradnički roboti (koboti) promeću radnu sigurnost uz pomoć prilagođenih rešenja za sigurnost. Takođe su opremljeni visokokvalitetnim senzorima i umetnom inteligencijom (AI) koja omogućavaju ovim robotima da neprestano skeniraju svoje okruženje i reaguju u stvarnom vremenu kako bi spriječili sudare. To garantuje da kobot efikasno saraduje sa ljudskim zaposlenim bez kompromisa na polju sigurnosti. Postoji značajan statistički podatak koji ilustruje doseg i uticaj kobota: kada su koboti prisutni u svakodnevnom radu, slučajevi ozbiljnih ozljeda znatno su niži nego kada ih nema, što ističe njihov ključan ulog u stvaranju sigurnijeg radnog prostora.
Napredak u sučelju između čoveka i mašine
Unapređenja u sučeljima između čoveka i mašine menjaju način na koji radnici interagujу sa kolaborativnim robotima. Ovi napredci su činjenje upravljanja i korišćenja kobota lakšim i pristupačnijim običnim ljudima nego ikada. Čak i sa objavama koje će se desiti kasnije ove godine i sledeće (Universal Robots i Hanwha), roboti vrše sve ono što su roboti predviđeni da rade, kao što je kontrola visoke brzine, preciznih aplikacija sa jednostavnim postavljanjem i programiranjem koje mogu razumeti čak i one koji nisu programeri zahvaljujući tome što većina kooperativnih robota smanjuje vreme ponovne instalacije na oko pola sata. Ova evolucija nije samo povećalač produktivnosti, već i empoveruje osoblje smanjujući tehnički teret koji dolazi sa operisanjem robota.
Možnosti preciznog inženjerstva
Koboti pružaju preciznost koja se može dostići do desetog dela milimetra, što pruža potrebnu tačnost u industriji. Ovi roboti su već pokazali da su superiorniji od bilo kog drugog čovjeka radača u zadatakima zahtevajućim preciznost, u kojima ćelije nikad ne primaju grešku i rezultiraju dobrom kvalitetom proizvodnje. Rezultati uporedbe između ljudi i robota u ovim vrstama aplikacija već prikazuju značajan — iako ovisi o specifičnoj aplikaciji — prednost kobota kada je reč o preciznosti i ponovljivosti, demonstrirajući njihov ključni ulog u procesu osiguranja kvaliteta u današnjim proizvodnim objektima.
Uključivanjem ovih osnovnih karakteristika, kolaborativni roboti su stvarno snaga koja vodi trenutnu industrijsku transformaciju, stvarajući sigurnije, efikasnije i izuzetno preciznije operacije.
Inovacije na automobilskoj montažnoj liniji
U automobilskoj industriji, na primer, ko-boti transformišu montažne linije, gde su savijanje i bojenje automatizovani kako bi se osigurala visoka kvaliteta i smanjili vremenski ciklusi. Velike korporacije poput BMW-a i Forda su već uvele upotrebu ovih robota u svoje montažne linije. Automobilski giganti koriste ko-bote za preciznu ponavljajuću radnju, što smanjuje ljudske greške i ubrzava proizvodni proces. Na primer, ko-botovi koji obavljaju savijanje izrađuju visokokvalitetna i jača savijanja, jer mogu da se kreću tačno na način koji može biti težak za ljudske radnike da repliciraju. Integracija ko-bota u automobilski sektor ne samo što ubrzava montažne linije i osigurava da se standardi kvaliteta poštiraju, nego takođe čini značajan razliku u ostvarivanju konkurentnog prednosti.
Rukovanje sa aerodromskim komponentama
Aviokosmička industrija prilaga korisničkom robotu za procese obrade, montaže i inspekcije, koji su ključni za održavanje visokih standarda kvaliteta i bezbednosti. Koboti su posebno korisni jer mogu da rukuju složenim zadacima koji zahtevaju preciznost i stabilnost, kao što je montaža i inspekcija osetljivih komponenti. Primeri uključuju upotrebu kobotika u proizvodnji kako bi se omogućila tačna lokacija i umetanje komponenti koje su neophodne za bezbednost i performanse letelica, poput onih koje izrađuju Boeing. Ovi roboti vješto rukuju složenostima vezanim uz zadaće u aviokosmičkoj proizvodnji, gde je najmanja greška često skupa. I zbog toga što se koriste koboti, komponente su pažljivo obrađene i montirane, što opet doprinosi stalnom nivou bezbednosti.
Logistika i optimizacija skladišta
Roboti koji rade uz svoje ljudske kolege menjaju način na koji logistički centar prima i šalje proizvode, automatički upravljajući inventarom od primanja do isporuke, čime se svet postaje efikasnijim i jeftinijim. Ovi roboti takođe poboljšavaju efikasnost, smanjuju greške i skraćuju vreme isporuke. Podaci takođe dokazuju da preduzeća iz oblasti proizvodnje koja uključuju kobote u proces imaju do 30% poboljšanje u efikasnosti i smanjenje troškova rada. S druge strane, kompanije poput Amazona koriste kobote u svojim skladištima kako bi maksimizirali upravljanje zalihama i poboljšali proces ispunjavanja narudžbi, što rezultira boljom i efikasnijom performansom koja eliminuše ljudske greške. Ova automatizacija ubrzava narudžbine i olakšava ljudima rad, omogućavajući im da se fokusiraju na inteligentnije aktivnosti.
Proizvodnja medicinske opreme
U proizvodnji medicinskih uredjaja, kolaborativni roboti su ključni, ne samo zbog tačnosti, već i zbog čistoće. Ti roboti osiguravaju saglasnost sa strognim propisima i standardima, čime postaju nedeljivi alat za proizvodnju medicinskih uredjaja. Oni omogućavaju kompanijama poput Philips i Siemens da izrađuju vrlo sofisticirane medicinske uredjaje sa neverovatnom preciznošću i pouzdanosti. Koboti su dizajnirani da obavljaju osetljive zadatke, kao što je spajanje krpkih delova aparata dok istovremeno steriliše vazduh tijekom procedure. Pored toga, koboti se takođe primjenjuju u medicinskom sektoru, gdje je sigurnost ključna i osnovna za brigu o pacijentima i učinkovitost liječenja. Implementacija njih tijekom proizvodnje medicinskog opreme osigurava da uredaji ispunjavaju potrebne propise, što rezultira poboljšanom brgou o pacijentima i sigurnošću.
Standardi bezbjednosti i protokoli osiguravanja kvalitete
Zahtevi za ISO certifikacijom
Poenaklasno sa standardima ISO certifikacije je važno proizvođačima robota kako se povećava korišćenje kolaborativnih robota. Standardi, na primer ISO 10218, definišu standarde koji osiguravaju sigurnost i kvalitet robotskih sistema. Važnost poenačljenja sa ISO standardima je ključna jer pomaže u rešavanju sigurnosnih problema i uopšte u kontroli kvaliteta u automatizovanim tehnologijama. Proizvođači mogu da se oslanjaju na ovaj okvir, a to razvija čvrstu sistemu stalnog unapređivanja i smanjenja rizika. Implementiranjem ISO standarda, preduzetnici mogu da pruže svojim radnicima veću zaštitu i unaprede svoje operacije - tako da mogu roboti i ljudi zajedno da postoje.
Sistemi za detekciju opasnosti u realnom vremenu
Sistemi za stvarno-vremensku sigurnost su ključni, na primer, u okruženjima ko-robotova. Ovi sistemi uključuju filozofije inteligentnog instrumentalizma, moći da otkriju radne uslove - i nebezbedne radne uslove - u stvarnom vremenu, što se pokazalo kao što drastično smanjuje stopu industrijskih nesreća. Na primer, Volumetrijsko otkrivanje pomoću 3D kameri omogućava robotima da prilagode svoje ponašanje kako bi sprevarali sudare između čoveka i robota u industrijskom okruženju. Dokazi ukazuju da takvi sistemi povećavaju sigurnost proizvodnje, čime se smanjuje verovatnoća nesreća na poslu. Uvođenjem proaktivne mogućnosti ranog upozorenja, stvarno-vremenski sistemi nadzora ne samo osiguravaju čoveku životnu sigurnost, već i održavaju neprekinutost rada tako što smanjuju prekide izazvane potencijalnim nesrećama.
Integracija AI-a i mašinsko učenje
Budućnost kobota je stoga blisko povezana sa spojem umetnog inteligentnog i tehnologija mašinskog učenja. Kako se ove tehnologije nastavljaju unapređivati, posledica bi trebala da bude da roboti mogu da uče od svojeg okruženja i odgovaraju odgovarajuće. Ova fleksibilnost ima potencijal da znatno poboljša funkciju i fleksibilnost kolaorativnih robota, koji bi mogli da se koriste za izvršavanje složenijih operacija sa većom efikasnošću. Stručnjaci u industriji smatraju da će integracija umetne inteligencije transformisati kolaborativne robote pružanjem im mogućnosti predviđanja i omogućivanjem da nude proaktivna rešenja u stvarnom vremenu. Pored očekivane operativne efikasnosti, ovi razvoji će imati široku primenu za automatizaciju u mnogim industrijama.
Implikacije za razvoj radne snage
Dolazak „kobota“ spremn je da transformiše razvoj radne sile i obuku na poslovi, jer će radnici susrećati nove zahteve za učenje. U tom procesu, vешtinom obučeni radnici koji mogu da nadgledaju i rade uz ove napredne mašine takođe će biti u većoj potražnji. Ova promena paradigma zahteva ništa manje od ukupne reforme postojećih programa obuke na posao, kako bi se osvrnulo na omogućavanje zaposlenima da imaju vешtine koje im trebaju. Istraživanja pokazuju da gde su uvodi kolaborativni roboti, oni štede vreme radnika automatisiranjem brdnih, dosadnih poslova – i čuvaju one staffove zadovoljnijima i produktivnijima kao rezultat. Ova promena ne samo što čini radnike srećnijima povećavajući angažovanje, već i omogućava proizvođačima da razviju radnu silu koja je visoko obučena u složenostima današnjeg proizvodnog okruženja.