Proizvodnja je prešla dugačak put od onih starih dana trake, krećući se ka onome što danas zovemo pametne fabrike, uglavnom zahvaljujući industrijskim robotima koji su ušli u igru. Nekada je sve zavisilo od ljudi koji su iscrpljivali sebe na tlu fabrike, što je ozbiljno ograničavalo količinu proizvodnje i mogućnost širenja operacija. Ali kada su kompanije počele da uvode robotsku tehnologiju, stvari su se dosta promenile. Ove mašine se ne umaraju, ne prave stanke niti prave greške od dosade. Prema nekim istraživanjima iz industrije, fabrike koje koriste industrijske robote obično beleže povećanje produktivnosti za oko 30%. To znači bržu izradu proizvoda i smanjenje grešaka koje koštaju novca i povjerenja kupaca.
Многи од вodeћих произвођача сада воде производњу на тај начин што већину тешких посаља обављају роботи, што значи веће количине производње и мање застоја у производњи. Узмите за пример АББ и Комау, који су потпуно променили начин на који раде њихове линије за скупљање, односно елиминисали су оне квалитативне проблеме који су често настајали док су делови производени у рекордном темпу. Промена је заиста драматична. Фабрике које су се некад ослањале на физички рад постају ови високо аутоматизовани центри где машине обављају све, од заваривања до прецизних задатака у склапању. Индустријски роботи више нису само помоћници – они претварају старе фабрике у оно што данас сви називају паметним фабрикама.
Roboti su sada gotovo nezaobilazni u fabrici automobila, posebno kada su u pitanju zadaci poput tačkastog zavarivanja i operacija farbanja raspršivanjem. Statistike sa fabričke podnice pokazuju da ove mašine mogu skratiti cikluse proizvodnje otprilike za pola u poređenju sa ručnim radom, što znači bržu liniju montaže i manje grešaka u gotovom proizvodu. Velika imena u industriji poput DENSO i FANUC godinama unazad šire robotske manipulatore po svojim pogonima. Ove kompanije navode ne samo povećane stope proizvodnje, već i bolju doslednost u kvalitetu farbanja i proverama strukturne otpornosti tokom njihovih linija proizvodnje vozila.
Електронска индустрија у великој мери се ослања на роботику за оне прецизне посао које нико не жели да ради ручно, мислите на скупљање и тестирање штампаних кола до последње малих компонената. Машине просто боље од људи могу да се носе са овим деликатним деловима, што значи да производи изгледају исто сваки пут и да има мање грешака које би ометале производњу. Велики играчи у овој области као што су Тошиба и Панасоник већ годинама користе роботске манипулаторе у својим фабрикама, постављајући стандард који сви други сматрају прихватљивим када је у питању производња поузданих производа. Анализа начине на коју ове компаније раде показује зашто се роботика стално мења у више индустрија, укључујући и аутомобилску, не само зато што се ствари брже производе, већ зато што купци заправо добијају производе на које се могу ослонити да неће престати да раде након прве употребе.
Интеграција вештачке интелигенције и машинског учења мења начин на који индустријски роботи раде, чинећи их бољима у извођењу задатака и доношењу паметнијих одлука без посторанства. Подаци из индустрије показују да ове технолошке напредне смањују грешке током рада за око 40 процената. Захваљујући вештачкој интелигенцији, роботи сада могу одмах да реагују на промене услова у фабрикама или магацинима, исправљајући проблеме у тренутку и повећавајући ефикасност без потребе за људским мешањем. Оваква флексибилност омогућава машинама да непрекидно раде чак и када дође до непредвиђених ситуација, што значајно повећава нивое производње. Узмимо за пример фабрике где роботи покрени вештачком интелигенцијом аутоматски коригују своје кретање на основу информација које сензори прикупе, чиме се одржава прецизност и смањују непријатне застое у производњи који коштају времена и новца.
Laser tehnologija za sečenje i zavarivanje je napravila veliki napredak u poslednje vreme, čime su proizvodni procesi postali znatno precizniji i efikasniji nego ikada ranije. CNC laser uređaji mogu da se nose sa veoma kompleksnim metalnim dizajnima koje klasične metode sečenja jednostavno ne mogu da postignu. Brzina i tačnost su takođe primetno porasle. Neki podaci pokazuju da su vremena proizvodnje smanjena, dok su greške znatno smanjene, što znači da fabrike proizvode više nego ranije, a da ne žrtvuju kvalitet. Industrije koje se bave kompleksnim metalnim delovima ili automatizovanim sistemima stalno se oslanjaju na ove nove mogućnosti. Nivo detalja koji omogućavaju savremeni laseri smanjuje potrošnju materijala. Kupci takođe primećuju ovu razliku kada vide proizvode koji izgledaju bolje i traju duže zahvaljujući poboljšanim proizvodnim standardima.
CNC laserske mašine imaju značajnu ulogu u proizvodnji danas, omogućavajući postizanje izuzetne preciznosti do tolerancije od oko 0,01 mm. Ove mašine su apsolutno neophodne za industrije koje proizvode složene delove sa detaljnim obradama, posebno sektori poput vazduhoplovne tehnike i proizvodnje medicinskih uređaja, gde preciznost najviše znači. Proizvođači koji ulažu u CNC lasersku tehnologiju mogu zapravo uštedeti novac i istovremeno proizvesti više jedinica. Mnoge radionice prijavljuju brži rok izvršenja i manji broj odbijenih komada kada pređu na laserske metode sečenja. Na primer, dobavljači automobilske industrije primetili su stvarna poboljšanja u doslednosti delova, što im pomaže da se istaknu u odnosu na konkurenciju. Uključivanje ove vrste tehnologije nije samo pitanje praćenja trendova; postaje neophodno za svaku kompaniju koja ozbiljno želi da ostane konkurentna na tržištu precizne proizvodnje.
Za više detaljnih informacija o industrijskoj robotici i najnovijim inovacijama, istražite Rayman CNC.
Industrijski roboti postali su veoma važni za smanjenje troškova rada u fabricama. Neki automatizovani sistemi mogu preuzeti čak 80% određenih poslova, što znači velike uštede za proizvodne kompanije. Pogledajte šta se nedavno dogodilo u različitim proizvodnim industrijama – kada su na radnim mestima počeli koristiti robotiku, greške su opale za oko 90%. Zašto? Zato što roboti se ne umaraju niti odvraćaju pažnju kao ljudi. Oni stalno rade tačno ono za šta su programirani, svaki put iznova. Sve ove uštede pomažu da se poboljša efikasnost svakodnevnih operacija i naravno, povećaju profiti. Kada kompanije imaju višak gotovine, tada mogu taj novac uložiti tamo gde je to najvažnije, bilo da je reč o razvoju novih proizvoda ili otvaranju novih objekata negde drugde.
Automatizovani sistemi za manipulaciju materijalom obično obezbeđuju vrlo dobar povratak ulaganja, ponekad dostižući više od tri puta u odnosu na početno ulaganje. Kada kompanije instaliraju ove sisteme, najčešće primećuju smanjenje troškova rada i svakodnevnih operativnih troškova, što značajno poboljšava njihove ukupne finansijske rezultate. Na primer, fabrike proizvodnje često prijavljuju ubrzano okretanje proizvoda i efikasnije procese u celokupnoj lancu snabdevanja nakon prelaska na automatizaciju. U praksi, to znači da preduzeća mogu brže da reaguju na zahteve kupaca, skrate vreme čekanja i na taj način povećaju zadovoljstvo klijenata. Sveukupno gledano, uvođenje automatizacije u procesima manipulacije materijalom značajno povećava povraćaj na ulaganja, omogućavajući proizvođačima da ostanu konkurentni u odnosu na globalne rivala koji još uvek koriste ručne procese.
Увођење робота у фабрике често се судара са проблемима новца због почетних трошкова. Цене обухватају набавку свих машина, програмирање да би правилно радиле, као и поправке када дође до кварова. Али постоје начини да се избегне део ових трошкова. Многа места заправо нуде финансијску подршку или пореске олакшице за предузећа која желе да аутоматизују процесе. Узмимо Немачку као пример, где неке области нуде директно финансирање фабрикама које усвајају нове технологије. Видели смо и стварне примере, као аутомобилске произвођаче који су на почетку потрошали много новца али су током година уштедели милионе захваљујући смањеним трошковима радне снаге. Паметна предузећа пронађу где да уложе, а где да смање трошкове, често удружујући се са другим фирмама или сервисима. Иако бројке на први поглед изгледају застрашујуће, већина утврђује да се аутоматизовани системи исплате ако се правилно управляју.
Производња постаје све аутоматизованија, а то ствара праве проблеме у проналажењу радника са одговарајућим вештинама. Када роботи почну да обављају посао који су људи раније радили ручно, компанијама је неопходно да обучу своје садашње запослене за нове технологије, уколико желе да имају неког ко заправо може да управља тим системима. Неке компаније су постигле добре резултате тако што су у тесној сарадњи радиле са локалним колеџима и стручним школама. Овакве сарадње често обухватају практичну наставу у којој студенти имају прилику да раде уз помоћ искушених техничара. Узмимо као пример аутомобилску индустрију – многа постројења данас организују програме обуке по типу учеништва, где радници уче и теорију и практичну примену, односно управљање машинама истовремено. И бројке то потврђују – рад са добром обуком значајно смањује проценат запослених који напуштају посао, а већина запослених изјављује да се осећају боље у вези са својим пословима када овладају новим вештинама. Улагање у образовање запослених више није само добар пословни осећај – постаје неопходно, јер фабрике сваке године све више усвајају напредније машине.
Malo i srednje poslovanje uočava da zajednički roboti, često nazivani koboti, imaju veliki značaj kada je u pitanju fleksibilnije upravljanje poslovanjem. Tradicionalni fabrički roboti više nisu dovoljni jer zahtevaju potpuno nove postavke i velika početna ulaganja. Koboti rade pored ljudi na proizvodnoj liniji, čime se povećava produktivnost, dok preduzeća štede vreme i novac na rekonstrukciji prostora. Mnogi manji proizvođači već su počeli da koriste ove pomoćnike u svakodnevnoj proizvodnji. Neki prijavljuju da su nakon uvođenja kobota sedmična postignuća porasla za 30%, a broj nesreća u fabrici smanjen. Ono što čini ovu saradnju veoma efikasnom jeste činjenica da koboti preuzimaju dosadne, monotonije poslove koje niko ne želi da obavlja celog dana. Na taj način ljudski radnici mogu da se fokusiraju na probleme koji zahtevaju razmišljanje, a ne samo fizički napor, što stvara bolju saradnju između čoveka i mašine.
Industrijska robotika dobija veliki potisak zahvaljujući 5G tehnologiji, koja omogućava bržu razmenu podataka i bolju integraciju sa Internetom stvari (IoT). Pravi preokret nastaje u radovima prediktivnog održavanja, gde mašine šalju stvarne podatke uživo, tako da inženjeri mogu primetiti probleme pre nego što nastanu i izbeći skupocene prostoje. Fabrike koje su prihvatile ovu tehnologiju već sada imaju vidljive pogodnosti. Neki proizvodni pogoni navode da su smanjili troškove održavanja za oko 25% nakon što su povezali robote sa pametnim senzorima. Gledajući unapred, ove priče o uspehu pokazuju kako brza obrada podataka menja redovne procedure održavanja. Kako sve više fabrika prelazi na ovu tehnologiju, prediktivno održavanje će verovatno postati standardna praksa za sve one koji ozbiljno razmišljaju o održavanju proizvodnih linija bez prekida.
Svaki pasus je strukturisan tako da pruži sveobuhvatan pregled postojećih trendova, ističući pogodnosti kolaborativnih robota za MPE i značajnu ulogu 5G tehnologije u prediktivnom održavanju.
Hot News
EN
