Proizvodnja je prešla dugačak put od onih starih dana trake, krećući se ka onome što danas zovemo pametne fabrike, uglavnom zahvaljujući industrijskim robotima koji su ušli u igru. Nekada je sve zavisilo od ljudi koji su iscrpljivali sebe na tlu fabrike, što je ozbiljno ograničavalo količinu proizvodnje i mogućnost širenja operacija. Ali kada su kompanije počele da uvode robotsku tehnologiju, stvari su se dosta promenile. Ove mašine se ne umaraju, ne prave stanke niti prave greške od dosade. Prema nekim istraživanjima iz industrije, fabrike koje koriste industrijske robote obično beleže povećanje produktivnosti za oko 30%. To znači bržu izradu proizvoda i smanjenje grešaka koje koštaju novca i povjerenja kupaca.
Многи од вodeћих произвођача сада воде производњу на тај начин што већину тешких посаља обављају роботи, што значи веће количине производње и мање застоја у производњи. Узмите за пример АББ и Комау, који су потпуно променили начин на који раде њихове линије за скупљање, односно елиминисали су оне квалитативне проблеме који су често настајали док су делови производени у рекордном темпу. Промена је заиста драматична. Фабрике које су се некад ослањале на физички рад постају ови високо аутоматизовани центри где машине обављају све, од заваривања до прецизних задатака у склапању. Индустријски роботи више нису само помоћници – они претварају старе фабрике у оно што данас сви називају паметним фабрикама.
Roboti su sada gotovo nezaobilazni u fabrici automobila, posebno kada su u pitanju zadaci poput tačkastog zavarivanja i operacija farbanja raspršivanjem. Statistike sa fabričke podnice pokazuju da ove mašine mogu skratiti cikluse proizvodnje otprilike za pola u poređenju sa ručnim radom, što znači bržu liniju montaže i manje grešaka u gotovom proizvodu. Velika imena u industriji poput DENSO i FANUC godinama unazad šire robotske manipulatore po svojim pogonima. Ove kompanije navode ne samo povećane stope proizvodnje, već i bolju doslednost u kvalitetu farbanja i proverama strukturne otpornosti tokom njihovih linija proizvodnje vozila.
Електронска индустрија у великој мери се ослања на роботику за оне прецизне посао које нико не жели да ради ручно, мислите на скупљање и тестирање штампаних кола до последње малих компонената. Машине просто боље од људи могу да се носе са овим деликатним деловима, што значи да производи изгледају исто сваки пут и да има мање грешака које би ометале производњу. Велики играчи у овој области као што су Тошиба и Панасоник већ годинама користе роботске манипулаторе у својим фабрикама, постављајући стандард који сви други сматрају прихватљивим када је у питању производња поузданих производа. Анализа начине на коју ове компаније раде показује зашто се роботика стално мења у више индустрија, укључујући и аутомобилску, не само зато што се ствари брже производе, већ зато што купци заправо добијају производе на које се могу ослонити да неће престати да раде након прве употребе.
Интеграција вештачке интелигенције и машинског учења мења начин на који индустријски роботи раде, чинећи их бољима у извођењу задатака и доношењу паметнијих одлука без посторанства. Подаци из индустрије показују да ове технолошке напредне смањују грешке током рада за око 40 процената. Захваљујући вештачкој интелигенцији, роботи сада могу одмах да реагују на промене услова у фабрикама или магацинима, исправљајући проблеме у тренутку и повећавајући ефикасност без потребе за људским мешањем. Оваква флексибилност омогућава машинама да непрекидно раде чак и када дође до непредвиђених ситуација, што значајно повећава нивое производње. Узмимо за пример фабрике где роботи покрени вештачком интелигенцијом аутоматски коригују своје кретање на основу информација које сензори прикупе, чиме се одржава прецизност и смањују непријатне застое у производњи који коштају времена и новца.
Технологија ласерског сечења и заваривања направила је огромне напредоке у последње време, чинећи производне процесе много прецизнијим и ефикаснијим него икада раније. ЦНЦ ласерски резачи могу да обраде веома сложене металне дизајне који се не могу уједначити са старим методама резања. Брзина и тачност су такође прилично скочили. Неки подаци показују да су времена производње смањена док су грешке много мање, што значи да фабрике могу да раде више без жртвовања квалитета. Индустрије које се баве сложенијим металним деловима или аутоматизованим системима стално зависе од ових нових могућности. Степен детаља који је могућ савременим ласерима знатно смањује отпад материјала. Купаци примећују и ову разлику када виде производе који изгледају боље и трају дуже због побољшаних стандарда производње.
ЦНЦ ласерски машини играју велику улогу у производњи данас, чиме је могуће постићи невероватан ниво прецизности до око 0,01 мм толеранције. За индустрије којима су потребни сложени делови са сложеним детаљима ове машине су апсолутно неопходне, посебно у секторима као што су ваздухопловство и производња медицинских уређаја где је прецизност најважна. Произвођачи који улагају у технологију ЦНЦ ласера могу да уштеде новац док истовремено производе више јединица. Многи продавнице извештавају о бржим временом обрате и мање одбацивања када пређу на методе ласерског сечења. На пример, произвођачи аутомобила видели су реална побољшања у делимичној конзистенцији која им помаже да се издвајају од конкурента. Улазак у ову врсту технологије није само у вези са праћењем трендова; постаје неопходан за сваку компанију која озбиљно жели да остане конкурентна на тржиштима прецизне производње.
За детаљније информације о индустријској роботици и најновијим иновацијама, погледајте Рејман ЦНЦ.
Индустријски роботи су постали веома важни за смањење трошкова рада у фабрикама. Неки аутоматизовани системи могу да зауземо око 80% одређених послова, што значи велику уштеду новца за компаније које производе ствари. Погледајте шта се недавно догодило у различитим производним индустријама, било је око 90% пада грешки када су почели да користе роботе у радњи. Зашто је то? Јер роботи се не уморају или не одвоје, као што то раде људи. Они раде управо оно што су програмирани да раде, сваки пут. Све ове смањења трошкова помажу у побољшању ефикасности рада у свакодневном животу, а природно повећавају и профит. Са додатним новцем који долазе, предузећа могу онда да потроше тај новац тамо где је најважније, било да се ради о развоју нових производа или отварању нових објеката негде другде.
Системи за руководњу материјалима који су аутоматизовани имају тенденцију да дају веома добар повратак инвестиције, понекад троструко више од онога што је првобитно потрошено. Када компаније инсталирају ове системе, обично виде пад и трошкова рада и трошкова дневног рада, што чини да њихова доња линија изгледа много боље. Узмите производне фабрике на пример, многе пријављују бржи оборот производа и глаткије операције током ланца снабдевања након што су автоматизоване. У пракси то значи да предузећа могу брже да реагују на захтеве купаца, да смање време чекања и да генерално буду срећнија. Гледајући све заједно, увођење аутоматизације у руководњу материјалима дефинитивно побољшава повратак инвестиција док помаже произвођачима да остану испред конкурента широм света који се још увек ослањају на ручне процесе.
Улазак робота у производна постројења обично доводи до финансијских проблема због тога колико кошта у почетку. Цена укључује куповину свих машина, програмирање да раде исправно, плус поправљање ствари када се касније покваре. Али постоје начини да се избегну неки од ових финансијских проблема. Многа места заправо пружају финансијску помоћ или пореска олакшања за предузећа која желе да аутоматизују своје операције. Узмите на пример Немачку, где неке регије пружају директна финансирања фабрикама које усвајају нову технологију. Видели смо и примере из стварног света, као што су произвођачи аутомобила који су потрошили велике новчане новчиће унапред, али су током времена уштедели милионе захваљујући смањеном трошковима радне снаге. Паметне компаније проналазе где да троше и где да смањују, понекад се удружујући са другим фирмама или пружаоцима услуга. Иако се на први поглед бројке могу изгледати застрашујуће, већина сматра да се аутоматизовани системи на крају исплаћују ако се правилно управљају.
Производња постаје све аутоматизованија, и то ствара стварне проблеме у проналажењу радника са одговарајућим вештинама. Када роботи почну да раде послове које су људи раније радили ручно, компаније морају обучити своје тренутно особље у новим технологијама ако желе некога ко би заправо могао да управља овим системима. Неки пословни субјекти су успели тако што су сарађивали са локалним факултетима и стручним школама. Ова партнерства често укључују практичну обуку у којој студенти раде уз искусне техничаре. Узмите аутомобилски сектор на пример многе фабрике сада воде програме у стилу учеништва у којима радници уче и теорију и стварно управљање машином истовремено. Бројеви то потврђују, јер се ротација запослених значајно смањује када радници добијају одговарајућу обуку, а већина извештава да се осећа боље у свом послу када овладају овим новим вештинама. Инвестирање у образовање радника више није само добар пословни разум, већ постаје неопходно док фабрике година за година усвајају паметније машине.
Мали и средњи предузећи откривају да колаборативни роботи, често названи коботи, пружају им стварну предност када је у питању флексибилније управљање пословима. Традиционални фабрички роботи више нису ефикасни јер захтевају потпуно нове подешавања и много новца унапред. Коботи раде поред људи у радњи, тако да се продуктивност повећава, док компаније штеде време и новац на прерађивању својих простора. Многи мањи произвођачи су већ почели да користе ове мале помоћнике у својим свакодневним операцијама. Неки извештавају да се 30% више ствари ради сваке недеље након што се коботи укључе у рад, плус мање несрећа које се дешавају око фабрике. Оно што ово чини тако добро је да коботи брину о тим досадним, понављајућим пословима које нико не жели да ради цео дан. То људским радницима даје слободу да се баве проблемима којима је заправо потребан мозак уместо само мишићна снага, стварајући много боље партнерство између човека и машине у процесу.
Индустријска роботика добија велики подстицај од 5Г технологије захваљујући бржим преносима података и бољој интеграцији Интернета ствари (IoT). Стварна промена у игри долази у предвиђању одржавања, где машине шаљу живо податке тако да инжењери примете проблеме пре него што се деси и избегну скупо искључивање. Фабрике које усвајају ову технологију већ виде опипљиве користи. Неке производне фабрике извештавају о смањењу трошкова одржавања за око 25% након повезивања својих робота са паметним сензорима. Гледајући у будућност, ове приче о успеху показују колико брзо обрада података трансформише редовне рутине одржавања. Како ће се све више фабрика укључити у овај процес, предвиђање одржавања ће вероватно постати стандардна пракса за свакога ко је озбиљан у одржавању производних линија.
Сваки параграф је структуриран тако да пружа свеобухватни преглед трендова који се настављају, истичући предности колаборативних робота за МСП и значајну улогу технологије 5Г у предвиђању одржавања.
Топла вест
EN
